СПОРТИСТИ ЈУНАЦИ НАШЕГ ДОБА, КРСТ ЈЕ СИЛА, ОВО ЈЕ ПОТРЕБНО

СПОРТИСТИ ЈУНАЦИ НАШЕГ ДОБА
КРСТ ЈЕ СИЛА, ОВО ЈЕ ПОТРЕБНО


 Сваки Србин , сваки нормалан човек, свако ко живи на српској земљи, без обзира како се осећа, треба да реагује овако, треба да има овакав израз лица, на помен отимање Косова и Метохије и на помен ''рио тинта''!!!
Том неолибералном, десно-левом концепту, западног образа, Новак Ђоковић је пркосио, протививши се  стиснутом песницом, и познатим српским инатом..

И то је заиста палило код нашег Нола, али и код небројано наших спортиста, у различитим спортовима, кроз историју.

Шта је то тај српски инат, недавно је, на себи својствен начин, објаснио великан наше глумачке супер лиге, Драган Гага Јовановић.

На питање шта је то инат, за који врло често тешко наћи реч, како би је превели и објаснили странцима, Драган Гаги Јовановић је одговорио:

„Инат је нешто што је нама највећа мана и највећа одлика. У исто време. Тај инат ако се окрене на позитивно, ми смо у стању чуда да направимо на било ком пољу. Ако то осети наш човек, ту неправду неку, па ти си га надрљао бајо. То је најлепше и то волим страшно код нашег народа. Тај инат”, рекао је наш прослављени глумац.

У одговору, на свеопште питање за многе, како је Новак Ђоковић постао симбол отпора неолибералном, десно-левом, тоталтаризму, велики и славни режисер Емир Кустурица указује на Новакову спремност да се успротиви Светској здравственој организацији и да буде спреман да страда ради одбране слободе и части. Али и да се супростави нео вук олимпијади, као једном од најблсфемичнијих догађаја, прослављени режисер је истакао:  

„Како га је мајка родила упорног и тврдоглавог, због чега и јесте шампион, он је и тада показао лице српског јунака. Не радујемо се, дакле, само збиру његових трофеја, него и њему као особи која се крсти на крају, и то три пута, на Олимпијади на којој се исмевају са Исусом Христом, Тајном вечером.

Такође нас Емир подсећа да на чињеницу да:

„светски спорт од Марадонеа није имао човека који је имао тако изражен став и то је најбоља награда и за његов живот и за његову породицу и за све што следи”.

А свештеник Дарко Ђого примећује, да :

 ''Новак Ђоковић није побиједио на Олимпијади. Он је побиједио Олимпијаду''.

Тако се наш Ноле ухватио, за оно што му је једино било потребно да дође у финале. Новак Ђоковић је чврсто држећи Крст стигао до злата на Олимписком Играма, доневши огромну радост и утеху српском свету и свим часним људима широм света. 

На другој страни, дешава нам се да под кишобраном Рио Тинта, да нам се откидају последљи делови тела, онога што чини једно цивилно друштво на Косову и Метохији. Лична документа више не можете тамо извадити, јер су општине са српском већином отете. А српска  полиција, која је до 2014.г. и ''Бриселског споразума, била српска, сада и дефинитивно више не постоји. Надавно су укинуте српске таблице на аутомобилима. А најновије је отимање српских бензиских пумпи и српске поште.    
Све то наш народ на Косову и метохији трпи. И још горе од тога, трпи свкодневна малтретирања и хапшења. Али покушај отварања моста на Ибру, који је симбол отпора Срба на Косову и Метохији, извео је хиљде и хиљде људи на улице.
Исто тако, више хиљада Срба из Косовског Поморавља се окупило у Пасијану, како би протестовало због хапшења петроице Срба, оптужених за наводне ратне злочине 1999.г...

Једино, на Косову и Метохији непоколебиво и чврсто стоји Српска Православна Црква. Иако прогањана вековима и сакаћена, рањена мартовским погромом 2004.г., српски манастири и цркве непоколебиво стоје у молитви, са својим свештенсством и монаштвом и верним народом у молитви Васкрслом Господу, као гарант и заштита духовног, културн-историјског и вишевековног  наслеђа на КиМ.

Све се ово дешава, сада, тренутно, паралелно са ударом на српска огњишта у Подрињу и Рађевини,, Колубари и Шумадији, Ужичком крају и Гучи, Мајдампеку, Тимоку, и којекуде где су светски моћници намерили да експлоатишу литијум и бор и да рударе. 

Равнодушност вишедеценијска према дешавањима на Косову и Метохији, довела је до литијума и велике опасности да нам се угрози егзистенција и право на живот. Право на шуме, ливеаде, реке, потококе, изворе. Право на опстанак на својим огњиштима. 

То право желе да нам узме Европа.То право на опстанак, желе да нам узму они који су кроз двадесети век чинили геноцид и злочине, убијајући сто за једнога. И не само то, него су нас културно и историјски затирали, уништавајаћи наше споменике културе и уништавајући наше библиотеке.

Св Ава Јустин је говорио о Европи и о земљи у свом делу ''Светосавље ко Флософија живота'':

  ''Ништа тако не воли европски човек но да се представља као бог, мада је у овој васиони као ми у мишоловци. Да би показао и доказао своје боговство, он је објавио да су сви светови над нама пусти без Бога и без живих бића. Он пошто-пото хоће да овлада природом, да је потчини себи, зато је и организовао систематски поход на природу, и тај поход назвао културом. У њега је упрегао своју философију и науку, своју религију и етику, своју политику и технику''. 

И Богу хвала, народ се подигао и не да огњишта. На изненађење многих, показује да је жив на Косову и Метохији, да га тамо има још, и да не жели да буде у мишоловци.

У тој борби, примећујемо  разна обележја ружичастих револуција. Та средства нигде и никада нису добро донела. 

Наши спортисти, јунаци су модерног доба. Наш Новак Ђоковић, наши спортисти, стрелци, кошаркаши, ватерполисти, одбојкаши, борилачки спортови, многи који су препознали силу Крста и осетили благодат Божијег благослова на својој кожи, имју право и могу и не стиде се да покажу целом свету како се побеђује. Они су наши учитељи, наш понос, наши витезови и племкиње.

По том узору и Србија треба да стане под један барјак и да силом Крста уз Божју помоћ очува срце српског рода Косово и Метохију. Да остане на својим огњиштима, својим селима, чистим рекама и ливадама. Да пијемо изворску воду, да једе хлеб са својих њива. Да се купа у чистим рекама и да не буде сметлиште светског отпада. Да не постанемо пуста земља.

Јер ми смо заветни Свтосавски народ. И како нам је Свети Владика Николај остави у молитви Св. Сави, ускликнимо:


Светитељу оче наш Саво, моли Бога за нас: да се српски народ обожи, сложи и умножи. Ти који си ангелски живео, апостолски проповедао и мученички се борио и страдао, чуј данас усклике мале српске деце у Отаџбини и по целом свету која ти с љубављу певају: Свети Caвo Србе воли, за Србе се Богу моли, српском роду даје крила, српску децу благосиља. Па кад чујеш данас овакве усклике љубави деце српске на обе хемисфере, испроси у Христа Бога милост да се сви Србе обоже, сложе и умноже. 

Александар Саша Ђурђевић, свештеник...







Коментари

Популарни постови са овог блога

Ђурђевак зелени свима осим мени…

АВ и Јуда

Цртице