ЛИТИЈУМСКА ДОЛИНА ПУСТОШИ?! ПОНОСАН НА МОЈЕ ВАЉЕВО!!!

 Врло често слушамо да је нешто будућност Србије. Последње у низу што ће обезбедити просперитет и процват  српске земље јесте,  “ јадарит-литијум”, и његово ископавање. Препоручује се пустошење ливада, шума, плодних ораница а све зарад будућност Србије и окружења…

Тешко је схватити да неко тако нешто може и да помисли а камоли  да пропагира..

Остављање пустоши, пројектованим уништавањем флоре и фауне-природе, шума и гора и плодних њива и река и потока, језера и бунара, пијаће и здраве воде, заиста нема цену. 

Свети Владика Николај говорећи о земљи каже:”Зашто се више бринете о томе шта припада  вама него о томе коме ви припадате? Реците ми, чија сте ви својина. То би земља могла рећи онима, који се препиру око права и господарства над њом”.  

Могао бих да се сложим да треба улагати у породицу, вишедетне породице. Улагати у средња и мала предузећа. Улагати у пољопривреду, сточарство и воћарство, и на такав начин се издићи у висине када смо били водећи у производњи воћа и поврћа , стоке, као један од значајних привредних фактора у свету.     

ЗАТО САМ ПОНОСАН НА МОЈЕ ВАЉЕВО И ВАЉЕВЦЕ КАО И СВЕ ДРУГЕ ГРАДОВЕ И СЕЛА,  КОЈИ СУ ДИГЛИ ГЛАС ПРОТИВ ИСКОПАВАЊА ЛИТИЈУМА!

Из искустава које смо могли да видимо и чујемо, о литијуму који се рударио у дргим земљама, Континентима, литијум има задатак да ствара пустош у људским душама и људском окружењу. Од нормалних плодних ораница, да прави јаловину, отпад и сметлиште а од људи да прави избеглице са својих вековних родних груда и да их учини људима без дома и завичаја.. 

Ако знамо да се један добар део, а вероватно стопостотно, искповавања  врше у регионима са великим резервоарима здраве пијаће воде, један део наших научника и академика у престижном научном часопису "Нејчер", једном од најцитиранијих научних часописа на свету, износи научно истраживање да ископавања нису вредно ризика који прети да угрози животну средину и снабдевање пијаћом водом у Србији и окружењу.

То би био први и једини случај у свету да рудник и постројење за прераду руде буду постављени усред плодног земљишта окруженог насељима и изнад највеће подземне резерве пијаће воде у западној Србији, наводе аутори. 

Литијума има много по Србији и српским земљама..

Почев од суманотог чина стварања Југославије итд. Па комунизма и Тита, све на штету Срба и православља..

Ал шта је са Стеваном Филиповићем?!

Стеван Филиповић је терорисао народ у ваљевском крају а онда уздигао руке у знак “отпора фашизму”.

Све је то пуцало по гробовима оних који су своју душу положили за Крст Часни и слободу златну.

СВЕ ЈЕ ТО ЛИТИЈУМ.

А зар чувена брана “Ровни” , није литијум? Требало је само мало спустити ниво бране и не би било потребе за потапањем древног манастира Грачаница, који је тек нешто мало био археолошки обрађен. Брана Ровни прети да поквари све живе воде у ваљевакском крају и шире. Све је то лепо било предочено од стручњака са “Рударско-Геолошког” факултета, што у преводу указује на потенцијалну еколошку бомбу која стоји и прети над главама ваљеваца..

Тужан сам увек био кад је видим,  у тој води се никад не бих окупао ил пецао…

И опет, много је литијума у нашој историји, а један од највећих литијумских рудника и загађуваче јесте, отимање и затирање српског имена на Косову и Метохији. То је покушај отуђења КиМ од Србије и српског идентитета. И у моменту док се ми бавимо литијумом, дешава се континуирани терор над Србима на КиМ, као и исељавање Срба због тортуре које спроводе тзв косовске власти.

  

Сад, кад бих отворио тему о затирању трагова( који се наравно не могу затрти до краја) и уништењу патријаршијске библиотеке и градске библиотеке , приликом шестоаприлског бомбардовања Београда у Другом Великом Рату, као и бомбардовање манастира Жиче и уништењу библиотеке од 50000 књига као и многе друге теме, литијумске, где би нам био крај!? 

Сад су нам ти који су нам затирали наше српско име, и вршили вишеструке геноциде над нашим народом, од Сплита до Софије, од Скопља до Суботуце, од Требиња до Темишвара, од Скадра и Драча до Котбуса и Лужичких Срба , од Далмације и Илирика и Македоније, такви су дошли да нам на лицу места , оно што нису попалили и спржили у Великим Ратовима 20 века и НАТО бомбардовању 1999. , сад желе да доврше  и униште на лицу места: корење, изворе, ваздух, воду, земљу.. Они који су побили хиљаде и хиљаде ђака на “Брдовитом Балкану”, сада нам доносе еколошки просперитет, пошто су земљу и реке, натопили српском крвљ сада желе и да их дефинитивно обоје у црвено. А то је знак пустоши и смрти. 

Јер “Рио Тинто”(Rio Tinto-Rio Roja) и значи црвена река.. 

СРБИЈА ТО НИКАД НИЈЕ ДОЗВОЛИЛА, НЕЋЕ НИ САДА!!!

И онда опет, просто је несхватљиво, да неко и помисли да у Србији, нашој мајци, уништава плодне шуме, њиве и ливаде, реке и језера, изворе и источнике. 

И много, и још више боли заснање, да је то наша власт, наши Срби. Нису то сада директно Швабе и њихово сателити. Нису то они који су обесно вршили геноцид,  без казне, на Дрини и Колубари, Сави и Морави, Дунаву и Тимоку, Вардару и Бистрици, Црном Дриму и Зети и још којекуде.

 

То су сад српске власти, које нам намећу “бољи живот” у опустелим њивама и пашњацима, и црвеној земљи и рекама..

И још, као и онда кад су опустошили српске општине на Косову и Метохији, најављују контра митинг у Лозници! Шта сад желеле да опустоше? Србију, Републику Српску?!

Иако цео свет зна колико је “”рио тинто” коштао живота у Папуа Новој Гвинеји, око 16000 хиљада.. Иако знају да су покренута најмање два грађанска рата а многи људи насилно протерани и расељени, као и из неких београдских општина, сећате се..

Да ли ће они који једва састављају крај с крајем, и који грчевито држе своју заслужену кору хлеба, стрепећи за своју будућност, бити натерани да дођу да подрже људе који желе да нас обоје у црвену земљу и црвене реке..!? Они су од 2012.г. на уговорима и стално морају да доказују своју лојалност, плашећи се да не изгубе и оно мало што имају.

Ако се то деси, биће то један од најтужнијих маршева у новијој српској историји, да се подрже они који су све дали и предали на Косову и Метохији тзв косовским властима или ти “косово репубљик”..

Који од “Бриселског споразума па до Француско-Немачког плана и Охридског некролога о  КиМ”,  у задње време су оредали таблицае а сада и бензинске пумпе. Скоро су све дали и скоро све српско очистили са КиМ, њиховим застрашујуће лошим поступцима

Волео бих да је све ово тактика и куповање времена “наших” власти. 

У супротном, биће то историјски издајнички чин, где ћемо заиста моћи сви да станемо под “Тарабића шљиву”

Надам се и Господу молим да тако неће бити.

Знам да се моје размишљање неће многима свидети, међутим, чули смо повике на свештенство и на архијереје. Некад је и ћутање и више од одговора. Црква је увек крврила. Први на удару су свештенство, монаштво и архијереји, увек били.

Тако је било кроз историју, а тако је и данас. Све је тако огољено и видљиво.. 

Некад је  црква мученички прогоњена тј врло често трпи и страда , а и камен би проговорио. Ал црква је у страдању трпељива. За цркву је српски народ, православни, као и сваки човек, биће Божје. Зато црква не звони на сва звона, јер црква не треба да буде фактор раздора, већ објединитељ и стабилизатор.

Све што држава даје црквама је народно.  Држава сама од себе не може ништа јер и држава и црква су народ . 

Час се ближи, сат увек откуцава, клатна звона се клате..

Од литијума до литија је мала словна разлика.

Јер то је једини начин да народ мирним окупљањима и стваљањем до знања да на знање да српска земља није за продају, искаже свој став!

А Црква је кроз историју била уз свој народ јер без њега је не могуће да постоји.

Како је Христос глава цркве а ми служимо Светотројичном Богу, служимо Васкрслом Христу, тако ми уједно служећи Богу служимо и народу.

Наша свештеничка и народна хришћанска молитва је у свакодневној вертикали у служењу Богу и свакодневној  хоризонтали у молитвеном скрбништву и служењу народу. У свему томе има трпљења а понекад, врло често и мучеништва. Тако да је црква спремна на страдање и страдала је кад год је страдао народ кроз историју. 

Црква ће проговорити. Јер кад камен дође до циче и почне да пуца, црква ће узвикнути и загрмети, као и Св Цар Лазар на Косову Пољу, 

“Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и до вјека”! 

Црква је народ и народ је црква .

Као таква, Црква, нема избора до насушну потребу, да састрадава са својим народом стојећи уз народ на славу Бога Живога. 

Црква је чувар и носилац свега оног идентитетског, што чини наш народ, традиције , културе и духовности кроз историју.

На крају можемо исповедити, чувену крилатицу Светих Отаца:

 

 “Све за Христа, Христа ни зашта”.

Александар Саша Ђурђевић, протојереј..