Из смрти у живот…
22.април 1945.године. Није све тако… Душа Јасеновца! Јасенавац остао сам. Нико га није бринуо. А он је злочинима одјекивао. Јасеновац је вапио из сваке душе, помози! Европа је ћутала! Свет је ћутао! Срби су ћутали! Комунисти су ћутали. Мук је владао. Душе Јасеновца су се молиле, стрепиле, страх је обамро. Авет усташтва се уздизала, демонски, није умрла до данас! Браћа су убијала браћу! Већином бивши Срби, покатоличени, а неки тек свежи, утркивали су се да докажу да су велики Хрвати, велике усташе! Усташе на браћу, пише своју крв, једоше своје месо! Мук, потмуо врисак и јецај, јер изгладенала тела немају снаге за урлик! Молитва! Из молитве се чује старац Вукашин, који свом вуку, џелату, сталожено прозбори:" само ти сине ради свој посао"! 45- та. Буди се Јасеновац! Буди се Исток и Запад! Ал за Јасеновац сви спавају, до данас се нису пробудили! Око 800.000 хиљада душа вапи и данас.. 800.000 хиљада скелета детективаше комунистичке сонде. Кренуше! Преостал...